Bratunac je u dobra stara vremena imao svoju raju. ćarsijsku raju. Mjesto sakupljanja, boemisanja, eglena, i provodjenja ‘raznih vragolija’ ćarsijeske raje, su bili lovac, saćirana, sarajka na Moštanicama, maksimana i restoran u centru grada. K’o da sad, gledam Eseda Filtera kako u saćirani sjedi za hastalom a ispred njega časica sa rakijom do pola ispijena, bogzna otkad tako stoji, rek’o bi čo’jek da uopste tekućinu iz nje Esed i ne pije, već samo je prinese usnama i ‘cvrljukne ‘nako na prazno’. Kemu Efendića vidim za šankom u restoranu, tih miran, sa časom konjaka. Poneku prozbori sa nekim od vozača iz Vihora koji navrate u ovaj ugostitesljki objekat. Kad Kemo završi sa konjakom u ovom restoranu obavezno odlazi u drugu mejhanu. Kad i u drugoj mejhani popije konjak, odlazi u treću i tako sve redom, dok ne obiđe sve mejhane u Bratuncu. Ramo na bene, čim završi pos’o u svojoj trgovini obavezno svrati u saćiranu, a tu je služio konobar Nedžib, jaranika sa svim ljudima. Ramo stane za šank i počne sa ceremonijom ispijanja konjaka. Mog’o je Ramo polijepo popiti.
U lovcu sam često gled’o kako Alija Gušo, ogromna ljudeskara, tamani alkoholna pića za šankom. Imao je običaj rukom poći ka mojoj nozi i ‘zaškevtati’ k’o mali cuko,, av,av,av. U ovoj mejhani nekoć je bio konobar Hašim, koji je i sam često sa drustvom poneku časicu znao ‘provući kroz grlo’. U lovcu se igrao bilijar u piće, pa u opklade. Halid moler je takođe bio čest gost u ovom restoranu, pa Salih iz Suhe, Abid vozač iz Vihora. Abid je bio velika ljudeskara, osoba veoma zdravog duha, kad popije koju, zacrveni se u licu ‘k’o rak’ i putem grimasa i prigodnim šalama uveseljavao je prisutnu družinu.
Opet nekad davno u restoran na autobuskoj stanici Mustafa, Musa šumar je doveo konja u ovu birtiju da sa njim pije, a Biber, iritiran zbog toga što je Vera Uroševa usetala u hotel sa cukom, doveo ovna u hotel. Naručio Biber ovnu pivo, a sebi dupli konjak. Pije Biber, pola pije, pola ovnu daje. Sve je bilo dobro dok ovnu nije dosadilo drugovanje sa Biberom. Poskoči ovan ‘priko’ hotela, isprevrta nekoliko stolova, prosu piće gostima koji su sjedjeli za tim stolovima, istrča vani na terasu hotela i tu stade. Pogleda unutra u hotel i ko da hoće reći ‘ja ovije budala, majko moja’.
Nekoć sam sjedio u domu penzionera sa Kemom Džanicem i ‘pili mi’, ‘u to’ naiđe jedan co’jek koji je poznavao Kemu u prilično pripitom stanju. Pozdravi se sa Kemom, a Kemo će mu u šali na račun njegovog pijanstva: ‘sta je je ‘l te to neko gura, jok, veli ovaj, ja, ja sam kriv’.
Omerović Selmo nekdasnji radnik u magacinu TP Guber, je cesto pravio razne zgode, zasmijavao i uveseljavao pristutni narod. Uzme Selmo kosku iz kontejnera za smeće, pa je upakuje u luksuzni papir, napravi mašnu i obavije paket u kome se nalazi ta koska. Tako se Selmo izverzirao oko ‘proizvodnje’ tih paketa, da mu na daleka nije bilo ravnoga. Paket je izgledao tako kao da je u njemu najluksuznija roba. Onda bi on taj paket stavio na prolazni put kraj magacina, to je prostor izmedju dva magacina kojim se išlo u dom zdravlja, sakrio bi se iza vrata magacina i odatle bi posmatrao prolaznike koji su se ‘upecevali’ na ovaj paket. Grohotom bi se Selmo smijao poslije i prepričavao ovaj događaj. Prolazeci kraj pilane na biciklu u ranim jutarnjim satima Selmo je je’noć išao na posao. Neki od pilanskih radnika, vidjevši, u Selme suze u očima zbog vjetra koji ga je ‘tukao’ dok je vozio bicikl, upita ga,
‘šta to bolan Selmo plačeš?. Ka’ki su te jadi, bolan Selmo pritisli’, k’o bajagi ovaj ga sažaljeva.
A Selmo će, ‘čuh juče kako su kod vas u pilhani male plate, pa sad prolazeći kraj vašeg pogona, nešto mi se stuži, žao mi vas, te mi suze same na oči krenuse’, odvarati Selmo ovom.
Hasib Hasanović zvani Zućo je bio institucija Bratunca. Naročito je Hasib cijenio raju, obične, ustvari prave ljude. Znao je Zućo potegnuti i upotrijebiti svoje borilačke vještine kad je trebalo nejačeg odbraniti. U hotelu Fontana, kad bi gostovao, Hasib bi za svakim stolom imao piće. Bio je Hasib prava ljudeskara.
Selimović Edhem Edo
