Nastankom kod nas demokratije, polako i sistemski su urušavana privredna preduzeća koja su bila u vlasništvu države. Iako su ovi privredni subjekti bili nosioci sveukupnog razvoja kod nas, putem takozvane privatizacije su jednostavno ‘zbrisani sa zemlje’. Mnogi su se podobro okoristili u procesu prenosa vlasništva privrednih zdanja sa državnog na privatno vlasništvo.
Gašenjem državnih preduzeća polako su nestajale i generacije kadrova koje su se školovale prije ovog zadnjeg rata. Ti kadrovi, pa i personal su radli i sticali radna iskustva u dobro organizovanim i dobro uređenim privrednim preduzećima u kojima su se poštovali zakoni i red u radu za razliku od sadašnjih privatnih preduzeća u kojima vlada poprilačan organizacioni haos. Rijetka su sadašnja preduzeća u privatnom vlasništvu koja imaju odgovarajući kadar za vođenje radnih procesa u ovim preduzećima. Obično u ovim preduzećima, radnim procesima rukovode osobe koje su u srodstvu sa vlasnikom ili vlasnicima preduzeća. Oni se više ponašaju kao komandanti a manje kao tehnolozi koji planiraju i organizuju radni proces. Ustvari, oni ništa i ne rade u preduzeću, tu su samo zbog toga što su u familijarnom odnosu sa vlasnikom.
Isto tako, pojedina privatna preduzeća na radna mjesta direktora preduzeća postavljaju tkzv. menađžere sa kojima se zaključuju, tkzv. menadžerski ugovori. U tim ugovorima ugovara se, pored ostalog, visina plate i procenat od dobiti koji se iplaćuje direktoru po završnim računima. Sve ovo bi bilo dobro i za preduzeće i za društvenu zajednicu, da je to stvarno tako, t.j. da su ti tkzv. menađžeri toliko sposobni i kadri, da svojim radom u preduzeću kojim rukovode, ostavaruju istinske rezultate rada. Međutim to nije tako. Obično, ovakav način odnosa ovih tkzv.menađžera i vlasnika preduzeća su u ličnom interesu samo tkzv. menađžera i vlasnika preduzeća. Društvo i državna zajednica od ovog nemaju koristi.
Što se tiče tih tkzv. menađžera, to su uglavnom osobe koje su vične raznim marifetlucima. Njihovo znanje nije na takvom nivou da mogu uspješno voditi privredna preduzeća u sadašnjem vremenu. Oni su COPY-PASTE stručnjaci. Oni preduzeće posmatraju kao sistem CRNE KUTIJE, znaju input i output.ali pojma nemaju o procesima koji se odvijaju između ulaza i izlaza. Posebna zadaća ovih tkzv. menađžera su prljavi poslovi koje rade za vlasnike,bilo da su to odnosi prema državi ili odnosi prema zaposlenima u preduzeću.
Obzirom na sve ovo, ovi tkzv.menađžeri su daleko od toga da mogu uspješno voditi privredna preduzeća. Oni vremenom postaju osobe sa psihosomatskim oboljenjima koje se sve više udaljavaju od realnog života.
(Selimović Edhem Edo)
